Skip to main content

BUKOM ZA DRUGAČIJI MRAK

Deset razloga zašto svako kome je stalo do stvarne slobode i otvorenosti u našim medijima mora reći ne takozvanoj Grupi za slobodu medija


1. Mediji, emisije i „nevladine“ organizacije koje vode članovi takozvane Grupe za slobodu medija jasno pokazuju da ovi ljudi, organizacije i udruženja ne žele slobodu medija. Sve što žele je mogućnost da slobodno budu iznošene dogme u koju veruju njeni članovi. Sloboda postoji samo ako je sloboda za sve.

2. Skoro bez izuzetka, ovi mediji su zatvoreniji čak i od režimskih medija. Pošto se samo deklarativno zalažu za slobodu medija i ne nude stvarnu alternativu, već samo drugačiju vrstu mraka i cenzure, ovi mediji su često opasniji neprijatelji medijskih sloboda i slobodnog novinarstva u Srbiji nego sam režim.

3. Članovi ove grupe pokušavaju da slažu građane Srbije da je mrak i jednoumlje koji vlada u njihovim medijima sloboda. Nazvati drugačije ideološki obojenu neslobodu slobodom je perverzno, bezobrazno, samoživo i neodgovorno.

4. Ovi mediji su otvoreni samo za kritiku režima i njegovih politika sa jedne jako uske ideološke platforme. Mnoge emisije koje vode i uređuju članovi ove grupe nisu otvorene za sve kritičare režima. Štaviše, oni u njima redovno bivaju oklevetani kao „fašisti“ i „ekstremisti“. Na taj način ovi mediji i programi istovremeno služe režimu i obezbeđuju opravdanje za podršku koju mu daju ključni zapadni centri moći.

5. Članovi ove grupe su uporedo sa etičkim i profesionalnim čišćenjem medija koje danas kontroliše režim obavljali sramno etičko i profesionalno čišćenje svojih redakcija ili rade u redakcijama i medijima koji su oduvek bili zatvoreni i nisu se otvorili za novinare i urednike koji ne dele njihove političke stavove a bili su uklonjeni iz medija pod kontrolom režima.



6. Delovanje članova ove grupe obeshrabruje sve one koji žele da se bave istinski slobodnim novinarstvom i otvorenog uma i bez kalkulacija i predrasuda preispituju brojne izazove sa kojima se Srbija danas suočava. Za naše druge mračnjake slobodno novinarstvo jeste moje novinarstvo.

7. Članovi ove grupe se ne suprotstavaljaju zatvorenim, jednoideološkim uređivačkim politikama u medijima u kojima rade, a među njima nije malo onih koji su bili aktivno uključeni u dalje zatvaranje ovih antirežimskih, ali neslobodnih medija i cenzurisanje neistomišljenika.

8. Ostajući zatvoreni za pletoru protivnika valasti, ovi mediji ne rade u interesu građana Srbije. Oni ne samo da onemogućavaju dijalog i razmenu mišljenja već redovno diskredituju i satanizuju one koji ne dele njihove stavove i opsesije.

9. Članovi ove grupe ne doprinose demokratizaciji i svojim dogmatskim delovanjem sprečavaju profilisanje opozicionih kandidata koji bi mogli da ugroze samovlašće režima. Njihovi mediji i emisije reprodukuju neke od ključnih mehanizama delovanja režimskih medija, uključujući proglašavanje kritičara za neprijatelje i plaćenike.

10. Mediji, emisije, organizacije i udruženja preko kojih deluju članovi ove grupe deo su problema. Dok sebe ne reformišu i ne usklade svoje delovanje sa onim što proklamuju i zahtevaju od režima, oni ne mogu postati saveznici naše bolje budućnosti.

Zoran Ćirjaković

Comments

  1. Mogao bih da se slozim sa skoro svakom tackom vezanom za karakterizaciju clanova Grupe za slobodu medija, a da opet tekst u njegovoj osnovnoj poenti smatram promasenim. Ovakva vrsta ideoloskog cistunstva, verovatno deluje veoma ugodno na akademsku i hriscansku savest onoga ko ga praktikuje, ali ujedno i osudjuje na potpunu politicku neaktivnost i impotenciju. Koliko god bila licemerna, Grupa nije ta koja pre svega stvara i koja je odgovorna za medijski ambijent u Srbiji danas. Samim tim gadjati njeno licemerje kao glavnu metu napada prakticno i efektivno znaci slobodu medija uciniti sporednom stvari, ako vec ne i amnestiju rezimskih organizatora medijske neslobode. Kakve veze ima ako su ideoloski aksiomi iz kojih Grupa izvodi svoje zakljucke o tome da u Srbiji nema slobode medija pogresni, kada je stav izrazen u zakljucku tacan-U Srbiji danas nema slobode medija. Sta je lose u tome da se energija svakog onog ko po ovom pitanju pokusava da oponira rezimu iskoristi, da se ovaj sistem informativne neslobode najpre razgradi, pa da se tek onda postavlja pitanje iskrenosti i cistote motiva svih ucesnika u ovoj razgradnji. Uostalom, oportunost ovakvog nacina razmisljanja izgleda opravdana i sa stanovista aktuelnih medjunarodnih odnosa. Zapadni ideoloski i logisticki pokrovitelji Grupe su u ozbiljnoj krizi i nemaju vise hegemoniju, i ne postoji bojazan da bi ovi mogli ikada vise da svoju ideologizovanu verziju "medijske slobode" u slucaju rezimskog sloma jednostrano da uspostave. Sa njima direktna saradnja verovatno nije moguca, ali kvariti situacije u kojima se od njih mogu naciniti kolko-tolko korisni idioti nema nikakvog smisla.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Bojim se da ili uopšte ne znate šta se dešava u medijima u kojima rade ili koje kontrolišu članovi Grupe ili da smatrate da je opravdano cenzurisati sve ljude koji se sa Vama ne slažu. Uopšte nije reč o mom ideološkom ćistunstvu već o činjenici da u tim medijima vlada identičan , ako ne i gori, "ambijent", "čistunstvo" i odnos prema neistomišljenicima nego u državnim medijima. Ne mogu sistem "informativne neslobode" razgraditi ljudi koji sami praktikuju informativnu neslobodu. Ne znam u kom ideološkom univerzumu živite, ali bojim se da postoje i neke druge opcije sem konstantivićevske Danke Dojčland Srbije i Vučićeve Danke Dojčland Srbije. Mada, ako su Vam Vreme, NIN ili Danas glavni izvori informisanja ne čudi me da ne možete biti svesni činjenice da ovde ima pogleda na Srbiju i svet kojih nema ni tamo ni u Informeru ili Pink-u. Inače, ne znam za Vas, ali ja nisam hrišćanin niti sam to, kao i moj otac, ikada bio. Bilo bi Vam pametnije da stavove sa kojima se ne slažete, ili koje, kao u ovom slučaju, niste u prilici da razumete, ne vezujete za zamišljene identitetske odrednice.

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

DOBRI VOJNIK KESIĆ: DVORSKA LUDA ZA RADOVANJE GOSPODARA VUČIĆA

„Burad s vinom bi se pokvarila kada im se ne bi povremeno otvorala slavina.“ Ovaj citat iz knjige „Istorija dvorskih luda“ izražava pozadinu fenomena koji zbunjuje mnoge u Srbiji – otkud 24 televizijska minuta Zorana Kesića na jednoj od najprorežimijskih televizijskih stanica u Srbiji? Kako se desilo da se na ovoj antipolitičkoj, cucla televiziji emituje ovakva emisija? Reč je o jednom od kanala medijske kuće u čije informativne programe ne može da uđe ni antivučićevski vrabac a kamoli „ptičica“ koja bi rekla nešto iole artikulisano što ne slavi režim.

Vinska metafora je mudrom francuskom teologu, čije ime istorija nije zabeležila, bila potrebna jer su dvorske lude i njihove veštine bile osuđivane od strane manje inteligentnih dvorjana i drugih kratkovidih apologeta. Oni su i ovde odgovorni za, kako su se „Danasu“ požalili Kesić i saradnici, pritiske „da se emisija ublaži“. Inteligentnije sluge moći razumeju da ovakvi, dozirani rituali izrugivanja i subverzije hijerahije prvenstveno s…

Zašto će Vučić vladati večno ili zašto je Fuko zaobišao Srbiju

Stilske figure umeju da budu klizave. U crno-belim političkim svetovima metafore i analogije ne prolaze dobro. Pošto nisu bukvalno istinite moraju biti razobličene. Redovno sledi odsečno „To nije tačno!“ i ljutita lekcija, koja više govori o našim frustracijama nego znanjima. Na hiperbole smo, pak, navučeni. Pijemo ih sa majčinim mlekom i postajemo blaženo nesvesni šta stvarno izgovaramo. Bezbrojni benigni oksimoroni, tipa „Poginuo sam juče“ ili „Umirem od gladi“, utrli su put lakoći s kojom, samopravedni i jetki, rafalno ispaljujemo teške (i netačne) reči i izvodimo ućutkujuće (i falsifikovane) zaključke. Hiperbole su naš slatki greh, jedna od spojnica koje podsećaju na jedinstvo dva zaraćena politička arhipelaga, naseljena inim plaćenicama, fašistima, konvertitima i antifašistkinjama koje su nekako preživele prošlogodišnji femocid.

Mnogo je spojnica u rizomu koji povezuje narodsku Srbiju, koja je odavno otkrila ono što danas zovu post-istina i (intuitivno) shvatila da su istinitost …

BEOGRAD NA MARSU PROTIV BEOGRADA NA VODI: SPACEBOY DOBRICA U NARUČJU COOL ANTIPOLITIKE

Lajtmotiv ovih dugačkih palanačkih meditacija o cool Srbiji je Spaceboy kome je Dejvid Bovi posvetio seriju pesama. Imaginarni kosmoplovac se u transgalaktičkoj Srbiji otelotvorio u liku majora Dobrice i smestio u Beogradu na Marsu. On je danas komandanat „žutih patkica“, jedne od tri udarne brigade Vučićevih korisnih idiota. Uz „Prvu gradsku“ deluju „Druga marksistička“ i „Treća homonacionalistička“



This is Ground Control to Major Tom
You've really made the grade
And the papers want to know whose shirts you wear
Now it's time to leave the capsule if you dare


Bliže se još jedni izbori, ali nije lako boriti se. Kažu da nam nedostaju iskustvo i „dobra“, zapadna istorija. „Mi nismo imali prilike da vidimo veći talas društvenih pokreta (kao što su u zemljama Zapadne Evrope to bili ekološki, antinuklearni, skvoterski...) koji su na ulicama uspeli da obezbede reprezentativnost obespravljenih, manjina i slično“, vajka se Dobrica Veselinović.

Zaglavljen u bliskoj, „postistorijskoj“ pr…